Готово велика већина крутог ПВЦ-а се користи као конструкцијски материјал, тако да би његова стабилност требало да жртвује барем његове карактеристике као структурног материјала, укључујући температуру термичке дисторзије, модул итд.
Дакле, сви стабилизатори који се користе за чврсти поливинилхлорид не могу играти улогу пластификатора. Одабрани стабилизатор (нпр. оловна со/калцијум цинк стабилизатор) треба да буде у стању да продре у матрицу полимера без повећања титра полимера. Само мазива су дозвољена као помоћници стабилизатора. По дефиницији, мазива могу само привремено утицати на структуру полимера и не могу значајно променити својства полимера. Стога, ефикасност стабилизатора зависи од његове способности да се координира са унутрашњим мазивом.
У многим случајевима, чврсти ПВЦ тврди производи деградирају се истовремено током производног процеса. У овим процесима топлота која се ствара смицањем и трењем је веома интензивна, па је мазиво такође важно да смањи брзину смицања близу обрађене површине, тако да комплекс стабилизатора и унутрашњег мазива минимизира силу смицања и компензује унутрашње недостатке смеше. Стога, равнотежа унутрашњег и спољашњег мазива и функција стабилизатора играју подједнако важну улогу.
